Raspikuća

Zero-based budget je budžet prema kom je razlika između prihoda i rashoda nula. Što baš nula, a ne recimo plus? Zar mi nećemo da budemo u plusu? Nula zato što je i suma za štednju odvojena, tj. plata je raspoređena na sve što treba - i kupovine, i plaćanja, i vraćanja dugova, sve. Svakom dinaru je dat zadatak, a vi ste svom novcu jedan vešt i organizovan menadžer.

Kako nije u plusu tako nije ni u minusu. To znači da ne trošite više od onoga što imate, ne zadužujete se, već ili smanjujete troškove ili povećavate prihode ako je neophodno.

Kako izbeći minus? Razmislite ovako - ako ovog meseca u štednju stavite 1000 din i već sledećeg za toliko budete "kratki" nećete morati da pozajmljujete taj novac od nekog drugog. Prenesite sad to na čitavu godinu i na veće iznose.

Nula ne mora uvek da bude loša, zar ne?

Znamo već da mnogo ljudi smatra kako štede oni kojima preostane novac na kraju meseca. Dobra vest je da NIJE TAKO. 👌 Zašto je štek najvažnije što možeš da uradiš sa platom?

1. Zato što je po pravilu stvaran za velike, skupe stvari, iskustva koja se pamte i prekretnice u životu. To su one stvari zbog kojih zaista imaš osećaj da se nekuda krećeš, nešto zapravo postižeš. Donose osećaj ispunjenja i zadovoljstva koje realno nemaš kad znaš da je sve otišlo na svakodnevne troškove (mada danas ni to nije mala stvar).

2. Zato što daje sigurnost danas kada je neophodna. Da ćeš imati da se pokriješ u slučaju otkaza, bolesti, uređaja koji je crkao, skupih lekova, plate koja kasni, požara, bliske osobe koja se našla u nebranom grožđu i milion sličnih stvari. Manje stresa i mirniji san su neprocenjivi benefiti.

Odluči da budeš ispunjena i spokojna i svakog dana napravi bar mali korak u tom smeru. Čega se sve odričeš dok štediš? Je l' bilo šta od toga vredno ove dve moje stavke?