Iv

Ako se ne varam Kipar je prva zemlja koju sam posetio, imao sam svega dva meseca, prvi let avionom, prva država od njih 195, a ne 197 kako bi neki sa duplim standardima zborili. Tada možda još nije bilo off shore komapanija i luksuznih hotela. Ovo rajsko ostrvo je uvek bilo na putu osvajača. Englezi su preuzeli Kipar od Osmanlija 1878. godine, od kada počinje novo doba u razvoju ove zemlje i njena modernizacija. Pre više od pola veka odlaze prepuštajući Kipar novim evropskim tekovinama. Od Britanije su ostali pabovi i vožnja na desnoj strani. Sada ovde dominiraju r***i tajkuni, arapski šejci, izraelski biznismeni, a nisu retki ni srpski perači novca koji ovde pronalaze zajednički interes, dok njihove supruge i pratilje bezbrižno uživaju kraj bazena luksuznih hotela. Zarada od turizma čini čak 75% budžeta države, što ne čudi ako uzmemo u obzir preko 300 sunčanij dana godišnje, rajske plaže i predivno Sredozemno more. Nego da se vratim na Aja Napu, do početka 20. veka Aja Napa je predstavljala malo ribarsko selo od tek 200 stanovnika, da bi u poslesnjih trideserak godine postala najposećeniji turistički centar ostrva. Plaže Kipra spadaju medju najlepše plaže Mediterana, pa čak i sveta. 14 plaža u Aja Napi odlikovano je “Plavom zastavom”. ,,Evropski Majami” je mešavina Mediterana, Meksika, Azije kako u arhitekturi, gastronomiji tako i u vajbu, plus kiparska gostoprinljivost, to je to, prodato.