Svetosavski Bal Calgary

https://youtu.be/M31Y4WVZn_Q?si=WU6wC70cyoPomERe

Dunav - Srpkinja, Jeftanovićevo Kolo Svetosavski BalCalgary - Jan 25, 2025

https://youtu.be/HqEbNLcR6lU?si=W5qADyOEsRnJ1n0i

Drina - Biserka i Bojarka, Vaskrslo Srpstvo Svetosavski BalCalgary - Jan 25, 2025

https://youtu.be/ljDpHV1ZPRo?si=hixE7iva4ZZr28aF

Dunav - Dunavski Valovi Svetosavski BalCalgary - Jan 25, 2025

https://youtu.be/ZICq6kTdb-g?si=t6oyrcTSYvu0OfSt

Sava - Kraljevo Kolo Svetosavski BalCalgary - Jan 25, 2025

Gradska nosnja žena tokom XIX i pocetkom XX veka u Srbiji
Tokom 19-tog veka dobar deo zena je na balove odlazio u srpskom gradjanskom kostimu dok je manji deo isao u balskim haljinama sivenim po evropskoj modi.
Srpski gradjanski kostim se tokom celog 19. veka sastojao od fistana, libadeta, bajadera (ešarpe), marame za grudi, tepeluka i baresa u kosi.
Bares je dodatno bio ukrasen brošem u obliku cvetne grane koja je u bila bečke izrade ali je u našoj sredini ponela naziv “Srpska grana”.

Tepeluk, grana set
Srebrna, geometrijskim i cvetnim motivima izrezbarena pločica, ukrašena staklenom pastom jeste „tepeluk“. Nosio se na temenu obavijen pletenicama. Pored njega, kao kruna elegancije i bogatstva nanizan na „bareš“ traku, blistao je set „srpska grana“. Nakit u srebru i dijamantima umetnička su dela austrougarskih juvelira i srpskih kujundžija. Spoj istoka i modernosti preko Dunava krasio je glave srpskih devojka i žena. Srebrni tepeluk orjentalnog, graviranog motiva sa dijamantskim brošem, minđušama i prstenom postali su deo nacionalnog kostima. Iako je
najpoznatiji komad nacionalnog nakita nastao kao delo bečkih majstora zaživeo je kao „Srpska grana“.
Na fotografiji: Tepeluk srebro sa opalinskom pastom plave boje, kujudndžijski rad u srebru.

Balovi su se u Srbiji, kao i u Evropi sredinom 19. veka održavali u zimu, od decembra do marta. Domaći i strani hroničari tog vremena su beležili da je u Beogradu redovno priređivan Veliki dvorski bal, zatim velikoškolski, oficirski, a onda i balovi Ženskog društva i Trgovačke omladine…
Za vreme vladavine kneza Mihaila Obrenovića, Beograd je postao prestonica Srbije i dobio je prve zgrade po ugledu na evropske gradove. Godine 1844. je izgrađeno zdanje „Kod jelena”, prvi hotel u Srbiji. Pošto je ova zgrada imala najmoderniju balsku dvoranu, balovi su postali vrlo „in“ i mondenski momenat.
Tih godina je u Beograd došao prvi učitelj plesa, Fridrih Goldhajm, akademski umetnik, koji je bio učitelj plesa i po austrijskim carskim dvorovima. On je Beograđane učio plesu u dvorani hotela „Kod jelena”. Prvi učenici, iako većinom nepismeni, bili su svesni da moraju da znaju da – plešu!
A za pismenost….ko mari…
Na slici: Knez Mihailo i Knjeginja Julija Hunjadi Obrenović
Dole: Novi dvor u Beogradu u 19. Veku i balska sala dvora

U susret Svetosavskom Balu 2025.
Najveci i najlepši svetosavski balovi u nasoj dijaspori odzavaju se svake godine u Beču i Parizu.