krupne_sitnice

Filmsko remek-delo Taxi Driver režisera Martina Skorsezea proslavilo je 50 godina od svoje premijere 1976.

Scenarista Pol Šreder je u Los Anđelesu prolazio kroz izuzetno mračan životni period. Izgubio je posao filmskog kritičara, razveo se od supruge, a ubrzo ga je ostavila i devojka. Ostao je bez novca i krova nad glavom, pa je jedno vreme živeo u svom automobilu, lutajući ulicama noću i preterano pijući.

Zbog katastrofalnog načina života i loše ishrane dobio je čir na želucu, zbog čega je završio u bolnici. Dok je ležao u bolničkom krevetu, shvatio je da nedeljama nije progovorio ni jednu jedinu reč sa drugim ljudskim bićem osim sa medicinskom sestrom. Tada mu je sinula ideja za film.

Nakon izlaska iz bolnice, Šreder je seo za pisaću mašinu sa jasnim ciljem: morao je da izbaci taj lik iz sebe kako i sam ne bi postao Trevis Bikli. Prvu ruku scenarija napisao je za samo 10 dana.

Skorseze je dobio režiju nakon što je scenarista Pol Šreder pogledao njegov film „Ulice zla“ i shvatio da niko bolje neće prikazati prljavi njujorški polusvet. Pošto je i sam odrastao izolovan na ulicama Njujorka, režiser je u priči prepoznao sopstvenu usamljenost i astmatične besane noći.

Da bi studio Columbia Pictures uopšte odobrio snimanje mračnog scenarija, Skorseze je morao da pristane na drastično smanjen budžet od samo 1,3 miliona dolara i rok od nepunih 40 dana. Na kraju je uložio toliki lični pečat da je zbog povrede glumca čak sam odigrao jednu od najjezivijih uloga u filmu.

Ovo je prvi film koji mu je doneo nominaciju za Oskara za najbolji film i osvojio prestižnu Zlatnu palmu u Kanu.
Robert De Niro iako je već osvojio Oskara za sporednu ulogu u Kumu 2, „Taksista“ mu je bio prva velika, glavna uloga koja ga je definisala kao vodećeg glumca generacije i ikonu pop kulture.
Pol Šreder posle ovog filma postaje jedan od najtraženijih scenarista. Džudi Foster je imala nepunih 13. godina u filmu a Uloga mlade Iris donela joj je prvu nominaciju za Oskara i pretvorila je iz dečije zvezde u ozbiljnu, svetski priznatu glumicu.

Nastavak u komentaru ⬇️

Kada je Dobrila Smiljanić početkom 60-ih došla u Sirogojno, nije došla da pravi brend.

Došla je kao organizator u okviru zadružnog sistema tadašnje Jugoslavije. Njena početna uloga bila je administrativna. Radila je u poljoprivrednoj zadruzi, u vremenu kada su takve zadruge bile ključni ekonomski mehanizam sela.

Ali ono što je razlikovalo Dobrilu od drugih bio je osecaj da primeti kvalitet i autenticnost u izradi.

U selu su žene već plele. Plele su za svoje porodice, koristeći vunu sa Zlatibora, sa motivima koji su se prenosili generacijama.

Ona počinje da organizuje i okuplja žene u jedan sistem i naziva ga "Zlatiborka" Do kraja 60-ih, nekoliko desetina pletilja već radi koordinisano. I taj broj drastično raste.

Njena uloga nije bila samo organizaciona, već ona crta modele i motive, a pletilje rade po tim unapred definisanim mustrama.

Od 1965 godine, nastaje ono što će kasnije biti poznato kao "Sirogojno stil" prepoznatljiv po debeloj vuni, reljefnim šarama i motivima preuzetim iz narodne ornamentike.

U jednom trenutku, u proizvodnju je bilo uključeno više od dve hiljade žena iz zlatiborskog kraja.

U sedamdesetim i osamdesetim godinama, proizvodi iz Sirogojna izlaze van granica Jugoslavije. Izvoze se u Zapadnu Evropu, Japan i SAD. Proizvodnja # dostiže desetine hiljada komada godišnje, što je iz današnje perspektive nazamislivo s obzirom na to da je svaki komad izrađen ručno.

Kolekcije se prikazuju na međunarodnim sajmovima i izložbama, uključujući modne centre poput Pariz i Milano.

Posebnu težinu ovom uspehu daje činjenica da se ime sela nije izgubilo u procesu internacionalizacije.

Sirogojno džempere nosile su i poznate ličnosti poput Nancy Reagan, Elizabete II, Indire Gandhi i Jovanke Broz.

Uključivanje žena u proizvodnju značilo je finansijsku samostalnost u sredinama gde ona ranije nije postojala. Rad se odvijao u okviru domaćinstva, za mnoge od tih žena, to je bio prvi lični prihod.

Čuveni Pierre Cardin pokazao je interesovanje za rad pletilja iz Sirogojna i predložio saradnju u okviru koje bi se njihovi proizvodi plasirali pod njegovim imenom. Dobrila je tu mogućnost odbila.

U martu ove godine Dobrila je preminula u 91. god.