Dunav RE

Evropsko tržište imovinskog osiguranja i reosiguranja ulazi u period povećane kompleksnosti, u kojem se tradicionalni rizici elementarnih nepogoda sve više prepliću sa društvenim, ekonomskim i tehnološkim faktorima.

Prema dostupnim analizama, industrija se suočava sa kombinacijom ključnih izazova:

Trendovi koji redefinišu tržište:
∙ Godišnji gubici od šteta izazvanih prirodnim katastrofama premašuju 100 milijardi USD
∙ Porast SRCC šteta (štrajkovi, neredi i građanski nemiri) od čak 3000% u poslednjih 20 godina
∙ Sekundarni rizici (grad, bujične poplave, konvektivne oluje) rastu približno 7% godišnje
∙ Sve izraženiji uticaj inflacije, urbanizacije i geopolitičke nestabilnosti

Prema procenama underwriting stručnjaka, jedan od najpotcenjenijih rizika danas jeste intenziviranje društvenih nemira. Pod uticajem društvenih mreža i visoke koncentracije u urbanim sredinama, lokalni incidenti, mogu se brzo razviti u događaje sa značajnim osiguranim štetama.

Od osiguravača se očekuje da ovaj rizik sagledaju uz primenu tehnika upravljanja izloženošću i standarda za velike opasnosti. To svakako znači da osiguravači moraju imati više informacija i podataka, ali i da moraju imati procene koje će uključivati i ocenu potencijalnih događaja u budućnosti.

Brza ekspanzija data centara, pretvorila ih je u ključnu infrastrukturu podrške globalnoj digitalnoj ekonomiji. Kako se veličina objekata koji se grade i koriste u ove svrhe povećava i rizici postaju složeniji, njihove osigurane vrednosti često dostižu desetine milijardi dolara, stvarajući izazove za osiguravače i reosiguravače. Ovi centri predstavljaju koncentraciju ogromne količine kapitala, tehnologije i operativne zavisnosti na jednoj lokaciji, čineći ih visoko izloženim i prirodnim katastrofama i operativnim kvarovima.

Reosiguranje ima fundamentalnu ulogu u upravljanju ovim izloženostima. Širenjem rizika na više osiguravača i strukturiranjem programa sa više nivoa pokrića, reosiguravači obezbeđuju kapacitet potreban za zaštitu od šteta izazvanih katastrofalnim događajima. Međutim, jedinstvene karakteristike data centara — uključujući geografsko grupisanje, oslanjanje na neprekidno napajanje i hlađenje, kao i ranjivost na sajber napade i poremećaje u lancu snabdevanja — zahtevaju inovativne pristupe proceni rizika i kreiranju pokrića.

Prilikom ugovaranja pokrića, ključna je transparentnost - resiguravači moraju imati jasne informacije o tome šta se osigurava, kako se i ko koristi data centar. Bez toga, oni prave sopstvene pretpostavke koje ograničavaju dostupni kapacitet. Sa druge strane, mnogi data centri su u regijama koje su izložene udarima grada, tornada ili poplava. Investitori često traže pokriće pune vrednosti, ali reosiguravači smatraju pod-limitirana pokrića realnijim za ovako velike projekte, pri čemu se definiše maksimalna moguća šteta i tada ugovara reosiguranje, a ne na punu vrednost lokacije.

Svakako, ekspanzija data centara otvara reosiguravačima mogućnost za povećanje portfelja i rast premija, ali i uvodi veoma složenu vrstu rizika koja zahteva detaljno koncipirane uslove. Reosiguranje ovih rizika je često uslovljeno naprednim inženjering rizicima kao što su protivpožarna segmentacija, jače konstrukcije i redundantno napajanje.

Preporuka jeste da osiguravači primenjuju diverzifikaciju kako bi se smanjila akumulacija rizika u jednoj regiji.

Geopolitička dešavanja sve više utiču na razvoj ESG (Environmental, Social and Governance) okvira. Nedavne globalne tenzije, posebno na Bliskom istoku, pokazale su koliko su energetska bezbednost, otpornost lanaca snabdevanja i politička stabilnost povezani sa principima održivosti. Iako se sami ESG standardi u velikoj meri ne menjaju, fokus investitora i donosioca odluka se pomera ka pronalaženju ravnoteže između dugoročnih klimatskih ciljeva i neposrednih ekonomskih i bezbednosnih potreba.

U tom kontekstu, ESG se razvija od okvira koji je prvenstveno bio usmeren na ekološke ciljeve ka širem pristupu upravljanja rizicima, koji obuhvata geopolitičku stabilnost, odgovorno upravljanje i društvene uticaje.

Za reosiguravače, ovi trendovi dodatno naglašavaju značaj integrisanja ESG principa u procenu i upravljanje rizicima. Geopolitičke tenzije mogu uticati na izloženost različitim vrstama rizika, uključujući političke, energetske i makroekonomske faktore, što zahteva sveobuhvatniji pristup analizi dugoročnih rizika i otpornosti portfolija. U tom smislu, ESG okvir postaje važan alat za identifikaciju i razumevanje novih rizika u sve kompleksnijem globalnom okruženju.