U Beogradu pada jaka kiša, tramvaji su u zastoju, dogodilo se i nekoliko saobraćajnih udesa, radovi su na putu, te su neke ulice blokirane.
Da li je moguće u tim uslovima da građani putuju javnim gradskim prevozom po celom Beogradu bez gužve, bez zastoja i da stižu sigurno i bezbedno na odredište tačno u sekundu, daleko brže i jeftinije nego sada?
Da li je moguće dobiti 20.000 novih parking mesta u Nemanjinoj, Dušanovoj, Ruzveltovoj, Kraljice Marije, Džordža Vašingtona, Vojvode Stepe… a bez 1 dinara investicija ?
Da li je moguće da putovanje kroz Beograd gradskim prevozom ili automobilima bude 30-50% brže, a da se poštuju svi saobraćajni propisi i da se ne izgradi, niti proširi nijedan novi put i ulica?
.
PROBLEMATIKA
Gradski prevoz je preskup – spor – česti zastoji – glomazan sistem – nije ekološki – nedovoljno bezbedan – netačan – neudoban – velike gužve u špicu – neizvesno vreme putovanja.
Poznato je da Beograd raspolaže saobraćajnicama niske propusne moći, pogotovo u centralnoj gradskoj zoni.
Proširiti sve ulice u Beogradu je nemoguća i preskupa misija. Javni gradski prevoz moramo većim delom skloniti sa ulica Beograda. Traži se novo rešenje. Najbolje je ispod zemlje – METRO. Ali rok gradnje od 10 do 20 godina i cena od više milijardi eura nije realna opcija za Beograd. Beogondola predlaže brže izvodljivo, finansijsko prihvatljivo i vrlo efikasno rešenje. Ne ispod zemlje, već iznad ulica, parkova, preko reka… U svetu se sve više razvija i sve je zastupljeniji u urbanim sredima jedan novi elektro-kablovski sistem sa gondolama takozvani “Vazdušni tramvaj”.
O GONDOLAMA
Gondole su putničke kabine pričvršćene za žičaru koju pokreće elektromotor od 90 – 150kw.
Žičara može da se kreće duž ulica na visini 5-6m, a može ići iznad zgrada, reka i parkova, što se rešava visinom nosećih stubova.
Stanice za prijem putnika su na zemlji ili na stubovima iznad ulica. U perifernim krajevima Beograda, gde su rasterećene saobraćajnice brzo se stiže do stanice, autobusom ili biciklom. U centralnoj gradskoj zoni, stanice su blizu, maksimum 500 metara.
Kapacitet jedne gondole je 10 sedećih i 5 stajaćih mesta i kreće se brzinom 21,6km/h.
Kapacitet prevoza jedne linije je 3.600-4.200 putnika za jedan sat.
Žičarom možemo doći u svaki deo Beograda, a da ne narušimo postojeću infrastrukturu grada niti normalno odvijanje saobraćaja.
Javnom gradskom prevozu u Beogradu je potrebno 12 linija žičare sa 80 stanica za prijem putnika, i 500 autobusa kapaciteta 30-110 putnika kao dopunski prevoz do stanice žičare i za prevoz putnika koji se plaše visine i žele da se prevoze po postojećem sistemu. Sistem je vrlo fleksibilan i lak za dopunu dodatnih linija.
Osim u Beogradu, ovakav vid prevoza bi bio idealan u Nišu i Novom Sadu.
