GLAS Evandjelja

Jutarnji stih za petak
27.12.2024
Učesnici u Isusovoj slavi
Oće, hoću da i oni koje si Mi dao budu sa Mnom gdje sam Ja; da vide slavu Moju koju si Mi dao, jer si imao Ijubav k Meni prije postanja svijeta. (Jovan 17,24)
Vaskrsenje i vaznesenje našeg Gospoda siguran je dokaz pobede Božjih svetih nad smrću i grobom, i jemstvo da je Nebo otvoreno za one koji su oprali svoje haljine i ubelili ih u Jagnjetovoj krvi. Isus se vazneo k Ocu kao predstavnik ljudskog roda i Bog će one koji odražavaju Njegov lik dovesti da posmatraju Njegovu slavu i s Njim je dele.
Spremni su domovi za zemaljske putnike. Spremna je odeća za pravedne s vencima slave i palmama pobede. Sve što nas je zbunjivalo u Božjem proviđenju, postaće jasno. Tada će stvari teške za razumevanje biti objašnjene. Pred nama će se otkriti tajne milosti. Tamo gde su naši ograničeni umovi otkrivali samo zabunu i pogažena obećanja, videćemo najsavršeniji i najlepši sklad. Znaćemo da je beskonačna ljubav odredila iskustva koja su nam se činila vrlo teškima. Kad shvatimo nežnu brigu Onoga koji čini sve za naše dobro, radovaćemo se neiskazanom radošću punom slave...
Još uvek smo usred sena i previranja zemaljskih aktivnosti. Najozbiljnije razmišljajmo o blagoslovenoj sutrašnjici. Neka naša vera probije svaki oblak tame i posmatra Onoga koji je umro za grehe sveta. On je otvorio vrata raja svima koji su Ga primili i poverovali u Njega. Njima daje silu da postanu sinovi i kćeri Božje. Neka nas nevolje koje nas toliko muče postanu pouke koje nas pokreću napred prema cilju - nagradi našeg visokog zvanja u Hristu. Budimo ohrabreni mišlju da će Gospod ubrzo doći. Neka ta nada raduje naša srca. „Jer još malo, vrlo malo, pak će doći Onaj koji treba da dođe i neće odocniti.“ (Jevrejima 10,37) Blago onim slugama koje njihov Gospodar, kada dođe, nađe da straže.
Mi idemo kući. Onaj koji nas je toliko voleo da je umro za nas, sagradio je za nas grad. Novi Jerusalim naše je mesto počinka. U Božjem gradu neće biti žalosti. Više se nikada neće čuti žalostan plač niti naricanje zbog srušenih nada i izneverenih osećanja. (Testimonies for the Church, sv. 9, str. 286.287)

Jutarnji stih za srijedu
25.12.2024
Venac života
Budi vjeran do same smrti, i daću ti vijenac života. (Otkrivenje 2,10)
Upravo će čekaoci biti ovenćani slavom, čašću i besmrtnošću. Nije potrebno da govorite o počastima ovoga sveta ili o slavi njegovih velikana. Sve je to taština. Neka ih samo dodirne prst Božji, i uskoro će se vratiti u prah. Ja želim trajnu čast, koja ne bledi, čast koja nikada neće propasti; venac bogatiji od bilo koje krune koja je ikad krasila čelo nekog vladara. (Review and Herald, 17. avgust 1869)
Videla sam veliki broj anđela kako donose iz veličanstvenog grada sjajne krune, krune za svakog svetog, sa njegovim imenom napisanim na njoj. Isus je zatražio krune, anđeli su ih doneli, i On je svojom desnom rukom stavljao krune na glavu svakog svetog. Na isti način su anđeli doneli harfe i Isus ih je dao svetima. Glavni anđeo je dao ton a zatim su se glasovi svih uzdigli u pesmi zahvalnosti i proslavljanja; ruke su vešto prebirale po strunama na harfi i proizvodile melodičnu muziku bogatu savršenim tonovima...
U gradu je sve bilo praznik za oči. Bogatstvo slave videlo se posvuda. Onda je Isus pogledao svoje otkupljene; njihova lica zračila su slavom. Upućujući im pogled pun Ijubavi, On im kaže svojim melodičnim glasom: „Posmatram trud svoje duše i zadovoljan sam. Ovo bogatstvo slave pripada vama da u njemu večno uživate. Vašim tugama je došao kraj. Više neće biti smrti, ni tuge, ni plača, više neće biti bola.“
Videla sam kako Isus vodi svoj narod ka drvetu života... Na drvetu života su najlepši plodovi koje sveti mogu slobodno da beru. U gradu je najveličanstveniji presto odakle teče čista reka vode života, bistra kao kristal. Sa obe strane reke raslo je drvo života, a na obalama je bilo i drugog prelepog drveća koje je rađalo plod...
Jezik je suviše slab da bi pokušao da opiše nebo. Dok su se ti prizori ređali preda mnom, prosto sam se izgubila usled zadivljenosti. Ponesena nenadmašnim sjajem i izvanrednom slavom spustila sam pero i uzviknula: „O, kakva ljubav! Kakva predivna ljubav!“ Najuzvišeniji ne može da opiše slavu neba ili neuporedivu dubinu Spasiteljeve ljubavi. (Early Writings, str. 288.289)

Jutarnji stih za utorak
24.12.2024
Nijedan zaostali trag zla
Što oko ne vidje, i uho ne ču, i u srce čovjeku ne dođe, ono ugotovi Bog onima, koji Ga Ijube. (1. Korinćanima 2,9)
Nebo je škola; svemir je njena oblast proučavanja; Beskonačni je njen Učitelj. Ogranak ove škole bio je otvoren u Edemu; a kad se plan spasenja ostvari, obrazovanje će opet biti nastavljeno u edemskoj školi...
Između škole uspostavljene u Edemu u početku, i škole u večnosti protiče ceo tok istorije ovoga sveta - istorije ljudskih prestupa i patnji, božanske žrtve i pobede nad smrću i grehom. Škola u budućem životu neće biti u svemu ista kao prva škola u Edemu. Nikakvo drvo poznavanja dobra i zla neće predstavljati priliku za kušanje. Nikakvog kušača tamo neće biti, nikakve mogućnosti za zlo. Svaki karakter izdržao je kušanje zlom, i nijedan više nije podložan njegovoj moći.
„Koji pobediu, kaže Hristos, „daću mu da jede od drveta životnoga koje je nasred raja Božjega.“ (Otkrivenje 2,7) Davanje koje potiče od drveta života u Edemu bilo je povezano s uslovom, i na kraju je bilo uskraćeno. Međutim, darovi budućeg života su bez uslova i večni...
Velika oblast za istraživanje tada će se otvoriti za nas kad bude uklonjena koprena koja sada zamračuje naš vidik, kad naše oči ugledaju svet lepote koji sada površno posmatramo mikroskopom; kada budemo gledali slavu nebesa koju sada izdaleka posmatramo teleskopom; kada bude uklonjen zlokoban uticaj greha, kada se cela Zemlja pojavi u krasoti „Gospoda, Boga našega!“ (Psalam 90,17) Tada će svaki istraživač, čovek nauke, moći da pročita izveštaje o stvaranju i da ne otkrije ništa što bi ga podsetilo na zakon zla. Moći će da sluša muziku glasova iz prirode i da ne otkrije nijednu notu tugovanja, nijedan prizvuk žalosti. U svemu što je stvoreno moći će da prati samo jedan rukopis - u beskrajnom svemiru da gleda Božje ime ispisano velikim slovima, a na zemlji, na moru, na nebu neće zapaziti nijedan zaostali trag zla.
Tamo ništa neće „uditi ni potirati na svoj svetoj gori Mojoj, veli Gospod“ (Isaija 65,2). Tamo će čoveku biti vraćeno njegovo izgubljeno carsko dostojanstvo; bića nižeg roda ponovo će priznati njegovu vlast; surova će postati nežna, a plašljiva puna poverenja. (Vaspitanje, str. 301 -304. original)

Jutarnji stih za ponedeljak
23.12.2024
Mogućnosti darovane na Nebu
Otvorite vrata da uđe narod pravedni, koji drži vjeru. (Isaija 26,2)
Tamo ćemo znati kao što smo sami poznati. Tamo će ljubav i saućešće, koje je Bog usadio u dušu, naći svoj najbolji i najlepši izraz. Neporočna zajednica sa svetim bićima, skladan društveni život s blaženim anđelima i s vernima iz svih vekova, posvećeno prijateljstvo koje povezuje „sav rod i na nebesima i na Zemlji“, sve su to iskustva koja ćemo sticati u večnosti.
Tamo će biti muzike i pesme, takve muzike i pesme kakve osim u viđenjima koja je Bog davao, nijedno smrtno uho nije čulo niti um zamislio...
Tamo će se svaki dar razvijati, svaka sposobnost povećavati. Najveličanstveniji poduhvati će se preduzimati, najplemenitije težnje ostvarivati, najuzvišeniji ciljevi postizati. I opet će se pojavljivati novi vrhovi da ih osvajamo, nova čuda da im se divimo, nove istine da ih proučavamo, nove zamisli da pokrenu snage tela, uma i duše.
Božja deca moći će da istražuju sve svemirske riznice. S bezgraničnim uživanjem učestvovaćemo u radosti i mudrosti bezgrešnih bića. Na raspolaganju ćemo imati blaga stečena tokom mnogih vekova razmišljanja o delima Božjih ruku. Godine večnosti, dok budu prolazile, stalno će donositi sve slavnija otkrivenja. „A Onome koji može još izobilnije sve činiti što ištemo ili mislimo.“ (Efescima 3,20) Bog će nas večno obasipati svojim darovima.
„I sluge Njegove posluživaće Ga.“ (Otkrivenje 22,3) Život na Zemlji je početak života na Nebu; vaspitanje na Zemlji je upoznavanje s načelima Neba; životni poziv ovde priprema nas za životni poziv tamo. Ono što smo sada u karakteru i svetoj službi, unapred nam jasno otkriva šta ćemo biti...
U planu spasenja postoje visine i dubine koje ni sama večnost neće moći da iscrpi, čuda u koja i anđeli žele zaviriti. Samo su otkupljeni, među svim stvorenim bićima, stekli lično iskustvo u stvarnoj borbi sa grehom; oni su radili s Hristom i, više i od samih anđela, upoznali zajednicu Njegovih muka; zar oni nemaju šta da kažu o nauci spasenja - nešto što bi bilo od koristi i bezgrešnim bićima? (Vaspitanje, str. 306-308. original)