Kulturni osvrt

МОЖДА

Септембар гомила усеве,
неуморни зраци сунца празне њиве,
широке пољане постају још шире.

Као типкање писаће машине,
одзвања у шуми упорно кљуцање детлића.
Повест се исписује непрекидно, истрајно,
на свим расположивим језицима, на сваком месту.
Ходочасници тајних путељака,
о којима не знамо ни реч,
крстаре вековима испод опалог лишћа.
Онаква каква јесте, бубица стражари
на јасеновом листу и чека залазак сунца.
Свет се креће, невин и осуђен да преживи.

Цвркут дрозда опомиње: овај тренутак
је нарастао до опипљивости и равнодушно
нас предаје у руке нашој судбини.
Можда ћемо бити натерани да поред лепоте
упознамо и уплакане очи патње?

Можда.

Јер ако нас љубав не спасе,
о којој знамо скоро све,
горећемо вечно на ватри
између наде и ништавила.

Beograd, 23. maj 2026.