VitaMell Plus

O Herpesu

Milion pacijenata 2 - 3 p**a godišnje u Srbiji boluje od nateklina usana prouzrokovanih herpes - simpleks virusom tipa 1.
Nije se moguće u potpunosti rešiti ovog virusa ali možemo uticati na njegovo širenje.
Pacijenti koji su imali herpes lako osete svaki sledeći put njegovu pojavu.
Pojavljuje se svrab, packanje i zatezanje usne a zatim nastaju mehurići.
Osetićete bol dok govorite, jedete ili pijete.
Nakon nekoliko dana mehurići počinju da se gnoje, pucaju i stvaraju kraste.
Ceo ovaj ciklus traje desetak dana.
Najčesće infekcija ovim virusom nastaje još u detinjstvu.
Virus dospeva u telo i preko nervnih vlakana stiže u nervne čvorove ( spinalne i moždane nervne ganglije) gde izaziva neprijatne simptome kod jednog dela inficiranih.
Aktivira se kod osoba sa prehladom, premorom i pod stresom ili koje imaju hormonski poremećaj.
Svako slabljenje imunog sistema uključujući i ono izazvano lekovima pospešuje ponovno javljanje herpesa.
Takodje isti efekat može izazvati i intenzivno izlaganje Sunčevim zracima.
Iako herpes simpleks tip 1 prevashodno napada usne ne ograničava se samo na njih.
Kontaktom sa mehurićima infekcija se prstima može preneti najčešće na oči gde može da nastane jaka upala mrežnjače ćiji ishod može biti ireverzibilno oštećenje rožnjače.
Osobe sa herpesom strogo moraju poštovati pravila u slučaju da koriste kontaktna sočiva.
Virus herpesa se prenosi direktnim kontaktom.
Najbolje bi bilo izbegavati dodirivanje mehurića i ljubljenje.
Pacijenti moraju biti obazrivi i kada su u pitanju intimni odnosi jer ovaj virus može da se prenese i u region genitalija.
30% genitalnih herpesa se prenosi na ovaj način.
Ipak većina genitalnih infekcija uzrokuje herpes simpleks tip 2 za koga se sumnja da je u direktnoj vezi sa nastajanjem raka grlića materice.
Herpes usana je neizlečiv. On će se zalečiti ali će se kad tad opet pojaviti.
Ukoliko se na vreme započne lečenje bolest će trajati kraći i u blažem obliku.
Razvoj je moguće blokirati virustatikom.
Na našem tržištu se najčešće koristi Aciklovir u obliku tablete ili kreme.

Tremor

Tremor - drhtanje, predstavlja ritmičnu ili neritmičnu oscilaciju ekstremiteta, jezika, glave, trupa ili čitavog tela. Za razliku od klonusa koji je monofazičan ( kontrakcija i dekontrakcija grupe mišića), tremor je bifazičan (naizmenična kontrakcija agonista i antagonista). Amplituda ovih oscilacija može biti veoma mala, jedva vidljiva ili veoma velika do potpune nesposobnosti pacijenta.

Društvo za poremećaje pokreta bazira klasifikaciju na razlikovanju između:

* tremora u miru
* posturalnog
* prostog kinetičkog
* intencionog (pri ciljanim pokretima) tremora.

U okvirima pojedinih kliničkih sindroma mogu se izdvojiti:

* pojačani fiziološki tremor
* klasični esencijalni tremor
* primarni ortostatski tremor
* specifični tremori-ciljni i pozicioni
* distonični tremor
* tremor kod Parkinsonove bolesti
* cerebelarni tremor
* Holmesov tremor
* palatalni tremor
* medikamentni i toksični tremor
* tremor kod perifernih neuropatija
* psihogeni tremor

Statički (položajni) tremor
Javlja se pri ispruženim rukama i najbolje se uočava kada se prsti rašire. Može se lepo osetiti ako se dlanovi ispitivača naslone na vrhove bolesnikovih ispruženih prstiju. Oscilacije se mogu učiniti vidljivim ako se na prste ispruženih ruku stave listovi papira. Pomoću posebnih sprava - akcelerometra mogu se meriti frekvenca i amplituda tremora.

Ova vrsta tremora se najčešće sreće kao fiziološki tremor. On nastaje pri održavanju istog položaja i predstavlja smetnju kada je preteran, npr. kod treme pri nastupu pred publikom. Frekvenca mu je 8-12 Hz. Statički tremor se javlja i kao simptom neuroze, alkoholizma ili tireotoksikoze. Bolest sui generis se zove esencijalni tremor. Ukoliko se javi u senijumu posle 65. godine naziva se senilni tremor, a ako se javlja familijarno-familijarni tremor. Nasleđuje se autozomno dominantno i može da se javi u bilo kom životnom dobu. Ima spor tok. Najčešće se javlja na prstima ruku, ali može da zahvati i glavu i glasne žice kada daje drhtav (tremoliran) glas. Obično je statički, ali može da bude intencioni, a nekada se javlja i pri mirovanju. Sa uzimanjem alkohola se smanjuje, ali se po prestanku njegovog dejstva pogoršava. U slučaju tremora u miru moguća je pogrešna dijagnoza Parkinsonove bolesti. Za lečenje se koriste beta blokatori (propranolol i drugi), clonazepam i primidon.

Tremor u miru
Opisan u Parkinsonovom sindromu.

Intenciomi, kinetički, akcioni tremor

Nastaje kod oštećenja cerebeluma (mali mozak). Najčešće se sreće kod multiple skleroze. U nekim slučajevima može biti ogromnih amplituda pa se svaki voljni pokret pretvara u pravo mlataranje ekstremitetom. Intencioni tremor je čest znak hepato - cerebralne degeneracije (Wilsonova bolest).

Alternirajući, posturalni ili rubralni tremor
Javlja se pri zauzimanju određenog položaja, npr. ovaj tremor se javlja na rukama kada se one ispruže. Ovo je grub tremor celih ekstremiteta u vertikalnom smeru sa progresivnim uvećanjem amplitude. Glavu i trup zahvata pri sedećem položaju. Znak je disfunkcije dentato-rubro-talamo-kortikalnog p**a. Občino se vidi kod multiple skleroze.

Osim ovih vrsta organskih tremora postoji i histerični tremor, koji je nepravilan, grub, promenljiv, gubi se sa odvraćanjem pažnje. Najčešće ga je teško razlikovati od organskog tremora