Muzej grada Novog Sada

Срећан Ускрс! 💐🐇🐣

ДАН ДРЖАВНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

На празник Сретење, 15. фебруара, обележава се Дан државности Републике Србије. Тог датума 1804. године донета је одлука о подизању Првог српског устанка.

Српски народ се у то време већ неколико векова налазио под османском влашћу. Крајем XVIII и почетком XIX века Османско царство захватили су велики унутрашњи немири. Злогласни јаничари вратили су се у Београдски пашалук 1799. године, а 1801. погубили су везира Хаџи Мустафа-пашу, у народу познатог као “српска мајка” и “добар отац” и завели терор. Најпознатији међу њима названи су дахије а било их је четворица: Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Фочић Мехмед-Ага. Како су терор и страховлада дахија постајали све већи и неподношљивији, почеле су припреме за подизање устанка.

На Светог Аранђела 1803. године у Орашцу су се окупили шумадијски прваци, међу којима и Ђорђе Петровић, познат као Карађорђе. Донели су одлуку да устанак подигну током марта наредне године.

Дахије су сазнале за ове припреме и решиле су да погубе виђеније српске кнезове и народне прваке. Између 4. и 10. фебруара 1804. године извршена је “Сеча кнезова” током које су страдали Илија Бирчанин, Алекса Ненадовић, Марко Чарапић, Хаџи Рувим и други. Намера им је била да ухвате и Карађорђа, али је он избегао хапшење.

На Сретење Господње, 2/15. фебруара 1804. године, у Орашцу се окупило око три стотине виђенијих људи, међу којима су били Карађорђе, прота Атанасије Антонијевић, Танаско Рајић, Станоје Главаш, Теодосије Марићевић, хајдук Вељко Петровић и други. За вожда (вођу) је изабран Карађорђе Петровић, а окупљени су му положили заклетву верности.

Тако је започео Први српски устанак (1804-1813), који је означио обнову српске државотворне идеје и почетак дуготрајне борбе за ослобођење и уједињење српског народа.

На исти датум, 1835. године, у Крагујевцу је донет први српски устав – Сретењски устав, чији je аутор био Димитрије Давидовић.