Ohrabri se

Božićnini Novogodišnji praznici nisu svima srećni.
Setimo se onih koji pate i bore se sa raznim živornim izazovima .
Pažnja, lepa reč ,kolač ili poziv na druženje donosi priliku da podelimo ljubav i Bozje milosti sa drugima .
Mala pažnja sa ljubavlju mogu promeniti nečiji dan.

Kako tvoje telo reaguje na stres, pretnju ili opasnost?

Naše telo i psiha imaju urođene načine kako da se zaštite kada doživimo stres ili traumu. To nisu svesni izbori, već automatske reakcije koje nam pomažu da preživimo.

🔹 Fight (borba) – telo se aktivira, spremni smo da se suprotstavimo.
🔹 Flight (bekstvo) – osećamo da je sigurnije pobeći iz situacije.
🔹 Freeze (zamrzavanje) – telo se ukoči, osećamo nemoć i prazninu.
🔹 Fawn (udovoljavanje) – pokušavamo da smirimo drugog i izbegnemo sukob.
🔹 Flood (preplavljenost) – osećaj kao da nas emocije “zatrpavaju”, gubimo fokus i teško se vraćamo u sadašnji trenutak.
🔹 Fatigue (iscrpljenost) – telo ulazi u hronični umor i bezvoljnost kao zaštitu od stalnog stresa.

Kada doživimo nešto traumatično ili smo bili izloženi dugotrajnom stresu, to uzrokuje da deo našeg mozga, amigdala, pređe u hiperpogon, gde vidimo i osećamo pretnje i u situacijama bez pretnje. To nas dovodi do toga da se ponašamo na načine koje ne razumemo i može nam stvoriti osećaj kao da više nemamo kontrolu nad sobom. Odgovor na traumu se često zasniva na onome što naš mozak misli da će nam pomoći da preživimo trenutnu situaciju.

To se dešava kada u blizini nema opasnosti, a vi se i dalje nalazite u stanju opreza, kao da ne možete da se vratite u stanje relativne sigurnosti. Trauma može biti nevidljivi faktor koji stimuliše ta izuzetno jaka osećanja – i izaziva preterano oslanjanje na instinkte preživljavanja, koje možemo nazvati i odgovorom na traumu.

Ovi odgovori na traumu ne odnose se samo na ljude koji su doživeli velike traumatične događaje poput rata, smrtnih okolnosti ili katastrofe. Trauma postoji kada ste izloženi kontinuiranomu stresu.

Koji je vas najčešći odgovor na traumu?

Već neko vreme pitaš da li bi psihoterapija mogla da ti pomogne? Vratiš se u krug sa svojim teretom, pokušavaš da pomogneš sebi, ali ne uspevaš, osećaš unutrašnji pritisak, prazninu, nemir, teške emocije koje nemozeš da kontrolišeš, imaš problem koji ne možeš da rešiš...  Možda si umoran/na od svega, a možda se pitaš da li je u tebi problem...

-ako ti nedostaje podrška, a ne znaš kome da se obratiš.
-ako znaš da ovako više ne možeš, ali ne znaš šta dalje.
-ako se dvoumiš, preispituješ, kolebaš.

Najčešće prođe minimum 6 meseci dok osoba ne potraži pomoć a nekad i mnogo duže. 
U našoj prirodi je da se teško odlučujemo da potrazimo pomoć iteško se menjamo. Radije biramo da ostanemo u poznatom iako je teško i loše za nas, pre nego da uradimo sve što je potrebno za promenu.

Šta možeš dobiti kroz psihoterapiju?

Psihoterapija ne nudi magične odgovore, ali nudi prostor u kom dobijaš:

✅Uvid - dublje razumevanje sebe
Kroz razgovore sa terapeutom, počinješ da uviđaš obrasce u svom ponašanju, osećanjima i odnosima. To je prvi korak ka promeni.

✅Olakšanje - jer više ne moraš da držiš sve u sebi. Kada prvi put izgovoriš nešto što si godinama ćutao/la, možeš doživeti olakšanje koje dolazi iz toga što si viđena i saslušana bez prekidanja i prosuđivanja.

✅Veću emotivna otpornost (rezilijentnost) Terapija ne uklanja stres, ali ti pomaže da se sa njim nosiš uz manje osećaja preplavljenosti, krivice ili bespomoćnosti.

✅Jasnije granice - u odnosima i prema sebi
Učiš da postaviš granice bez griže savesti, da ne moraš uvek da udovoljavaš i da kažeš „ne" kada je potrebno.

✅Manje samooptuživanja, više saosećanja prema sebi
Menja se način na koji razgovaraš sa sobom - manje „šta mi je ovo trebalo", a više učim i pokušavam". I to menja sve.

✅Prostor da istražiš i izraziš ono što ne smeš
Tuga, bes, razočarenje - osećanja koja cesto potiskujemo imaju prostor u terapiji. Ne moraš da ih se stidiš.

✅Osećaj da nisi sama
Nekad je najveća snaga terapije u tome što više nisi sama sa svojim teškoćama. Imaš svedoka, savezníka, nekoga ko je uz tebe dok ne ojačaš.

📩Ako želiš mini test,koji ti daje odgovor da li si spreman/a napiši TEST

Šta je psihološki pojam"kick the cat “efekt? 
To je lančana reakcija frustracije koja se prenosi s jedne osobe na drugu, najčešće prema onima koji su slabiji ili manje verovatno da će se suprotstaviti i uzvratiti.

Primer: direktor je frustriran poslom istrese se na vođu tima. 

Vođa, nemoćan da odgovori, prebaci napetost na zaposlene. 

Radnik, još uvek uzrujan, dođe kući i izdere se na partnerku ili se zbog sitnice breca.

Partnerka svoju povređenost pokazuje ili iskaljuje na dete. 

Dete, zbunjeno i povređeno, udari mačku u prolazu i iskali taj negativan naboj.

Tako izgleda "kick the cat"...obrazac negativnih emocija, koji ostavlja posledice na one najosjetljivije, na osobe koje volimo.

Iz ovog efekta možemo izvući četiri važna zaključka:

1. Negativne emocije su zarazne. Ako ih ne kontrolišemo, brzo se šire. Emocionalna regulacija nije luksuz, već nužnost.

2. Najslabiji najčešće najviše stradaju. Kad frustraciju iskaljujemo bez svesnosti koji je uzrok, štetimo onima koji se ne mogu odbraniti. Samokontrola je znak zrelosti.

3. Raspoloženje vođe ima domino-efekt. Jedan nervozan lider može upropastiti atmosferu cijelog tima. Zato emocionalna stabilnost treba da bude kriterijum kod izbora saradnika.

4. Najbliži najčešće plate najveću cenu. Mudri ljudi se ne istresaju na one koje najviše vole, biraju zdravije načine obrade svojih emocija.

Poruka je jasna: ne kažnjavajze sebe upijanjem tuđe frustracije, niti druge vlastitim emocionalnim teretom. 

Uči kako da upravljaš sobom, svojim emocijama i rečima reaguj sa jasnoćom rezultata koji želiš da ostvariš.

Napravimo odluku da svesno ne reaguje i iz neprijatnih i nezdravih emocija .

🪞 Kome si poslednji put prosuo bes koji nije bio namenjen njemu?
✍️ Ako ti se desilo nešto slično, napiši u komentaru kako si prekinuo lanac frustracije – možda tvoj primer pomogne nekome danas.

cat