Online Razvojno Savetovalište

Umemo li, zaista, izabrati partnere?

1950-ih jedna mlada devojka, za ono vreme ‚‚već stasala za udaju‚‚, upoznala je ‚‚iz dobre radničke porodice, čoveka koji nije poročan, ne pije, ne kocka se...‚‚ i to je bilo dovoljno da se njihove porodice slože da su oni jedno za drugo. Nije baš bilo puno biranja. Ona je imala 17 godina. Događaj je, znači, od pre 70 godina. Žene tih godina tokom brakova su bile zadovoljne ‚‚ako ih muž ne tuče‚‚.

Danas i svaki prethodni dan i svaki sledeći dan u budućosti, jedna devojčica će biti prodana porodici svog budućeg supruga koga nije upoznala niti možda ima želju da sa njim bude ikad u kontaktu. Koji je verovatno mnogo stariji od nje. Neretko, ta devojčica nema završenu osnovnu školu čak ni ako je izuzetan đak, prosto, onog momenta kada se uda, sav njen trud postaje ‚‚uzaludan‚‚, jer u novoj porodici najčešće ne dozvoljavaju da ona nastavi školovanje.

Devojčice iz obe priče ostaju neškolovane - školovane nedovoljno da bi se bavile nekim iole pristojnim zanimanjem. Ostaju bez izbora - na neki način zavise od volje drugoga.

Znate li da osoba koja nema završenu osnovnu školu (koja je obavezna u Srbiji) ne može da se zaposli ni u Gradskoj čistoći?

Dešava se da se u ovom drugom slučaju umešaju socijalne ili druge službe, međutim, onda se te devojčice prodaju negde daleko gde se ne mogu zakonski vratiti. Bukvalno nestanu sa ‚‚radara‚‚ i tamo rađaju decu jedno za drugim, najčešće ponavljajući ciklus kroz koji su i same prošle.

Pročitala sam tekst drage Anđelke Kolarević vezan upravo za izbor partnera: https://www.facebook.com/photo?fbid=4351661338227249&set=a.328914113835345 ovde ga možete pronaći.

Donekle razumem odakle proizilazi sagledavanje partnera kroz ono što partner nije ili tzv. gledanje kroz ružičaste naočari, kroz fascinaciju nečim što nam je doneo Holivud ili pak Bolivud.

Ali opet, moj utisak nije takav. Dolaze mi najčešće mlade devojke koje na neki način sebi brane istraživanje sebe, kao i spoznavanje sebe kroz drugoga. Devojke koje se retko odlučuju da one biraju, uglavnom su one te koje su birane.

To je poput onog paterna da nam neko drugi postavlja izbor, a samo jednu opciju imamo. Dakle na neki način prihvataju ljubav ili pažnju koju zapravo ne žele. Baš kao što su to radile naše pretkinje samo što ih je onda više porodica primoravala na to, a sada same sebi uskraćuju mogućnost da biraju onoga ko im odgovara, to je već ‚‚implementirano transgeneracijski u njihovu svest‚‚.

Polazeći od toga o čemu se piše na linku da su ‚‚ugovorene veze bolje, stabilnije‚‚, mi moramo shvatiti da je to vrlo usko sagledavanje i stvaranje jedne problematike - a to je problematika toga da uglavnom to ide na štetu ženske dece.

Polazeći od toga mi ulazimo u jednu vrlo jasnu priču a to je da neko drugi (u ovom slučaju porodica, ‚‚provodadžika‚‚ i sl.) zna šta je za nekog drugog dobro, dok ta osoba ne zna šta je za nju dobro.

I zato postoji ono čuveno pitanje koje postavljamo drugima: ‚‚Šta bi ti uradio/la na mom mestu?‚‚ jer negde se ne učimo da radimo ono što nama godi, nego da ugodimo drugima, a i time prebacimo odgovornost na druge osobe koje biraju umesto nas, a ako nismo birali mi onda i ne stvorimo osećaj krivice ako smo sami napravili izbor pa pogrešili.

Da bi osoba znala šta joj prija, kakav joj partner odgovara ona prosto u ogromnom broju slučajeva ne može imati samo jednog partnera za ceo život. To bi praktično značilo da osoba sa kojom se prvi put poljubite bude ista osoba sa kojom imate intimne odnose prvi put, za koju se venčate i sa kojom imate decu. Pošto-po to.

Osim kada govorimo o visokoreligioznim osobama i nekom preterano sjajnom spletu okolnosti da prvi partner paše nama i mi njemu toliko, to se obično ne dešava.

Obično se devojke i u 21. veku odlučuju da manje istražuju sopstveno telo, da ne razgovaraju o seksualnosti, o partnerstvu, o zajedničkim planovima, o bilo čemu što bi inače jedna funkcionalna veza imala. Te razgovore ne vode sa svojim majkama, niti su njihove majke razgovarale o tome sa svojim. I opet nastaje jedan krug, jedan ciklus.

Kako da znam da li mi nešto prija, ako sam ograničena u tom isprobavanju, biranju, a pritom ta ograničenja mi je nametnula moja okolina, koja se vodi time da bolje zna od mene šta je za mene dobro?

Ostavljam temu otvorenu za razmišljanje, u smislu da ima donekle tog filmskog izmaštanog pristupa ljubavi, ali to nije razlog da nam zbog toga drugi biraju partnere - evolucijski da se vraćamo u nazad.

Devojčice, devojke, treba obrazovati i negovati ih da brinu o sebi, o svojim potrebama, da znaju šta im prija, šta ne, šta nikako ne smeju da dozvole, da se bore za sebe... A da bismo to radili, ne bi trebalo da se vraćamo unazad, nego da sebe edukujemo da bismo imali zdravije potomstvo i napravimo zdraviji ciklus za buduće generacije.

Sentimentalnost prema nekim starijim vremenima ne znači ništa mladim generacijama koje žive u nekom novom vremenu i zato mi nešto stariji ne znamo šta je za njih bolje nego oni sami. Međutim, možemo da jasno i glasno kažemo šta je dobro i loše generalno i šta je nedopustivo da se radi jednom ljudskom biću, a to je pre svega, uskraćivanje ličnog izbora.

Volela bih da čujem Vaša iskustva, da li ste imali slobodan izbor partnera, da li ste kroz svoje odnose napredovali, šta Vas je privuklo i zadržalo u vađoj vezi? Kao i da li smatrate da je potrebno više upoznavanja, više razgovora sa decom na ove teme, znamo li mi bolje od nekoga da mu ‚‚izaberemo‚‚ partnera?

Hvala na komentarima, radujem se diskusiji :)

Tekst napisala: Gordana Belocić - psihoterapijska savetnica
Photo by DESIGNECOLOGIST on Unsplash

Od dobrih ograda do dobrih komšija

‚‚Good fences make good neighbors‚‚ Robert Frost

U ovom trenutku se setite najiritantnije osobe u Vašem životu, onakve koju narod zove ‚‚zabadalo‚‚ i zamislite da živite zajedno ili bar kao komšije, ali tako da Vaša vrata od kuće nisu zaključana i da ta osoba može da uđe unutra kad god poželi i zaviri Vam u lonac da vidi šta kuvate, da se meša u sve u Vašem životu.

I sad sledeća situacija, kod kuće ste konačno, dug dan na poslu, pravo vreme za sve 4 u vis, kad ono - ta osoba, došla, zasela, pristavlja sebi - pa i Vama kafu, priča, ispituje, Vi umorni - još umorniji.

Kako se osećate?

Možda je ovo ekstrem, ali neko ima dešavanja poput ovih u svojoj porodici, na poslu, u odnosu sa partnerom, prijateljima...

Možda i ne vidimo da je ovo problem, jer je ta osoba (dodajte omiljeno opravdanje):
a) prosto takva
b) usamljena
c) nezadovoljna
d) tužna
e) u teškom periodu života...

I onda možemo preispitivati sebe... Da li smo dobra osoba ako kažemo ne? Da li nam uopšte to smeta, ipak je ta osoba kratko vreme kod nas, možemo bar toliko da istrpimo? Ne misli ta osoba ništa loše... I druga opravdanja koja nalazimo za druge.

Kada prestanemo sa svim tim, nekad dođe i do ljutnje pa se čuju i reči: ‚‚Nije mi ona mama (ili nije me ona rodila) da mi naređuje‚‚. Sve i da Vam jeste mama (a dešava se zaista često da je to upravo mama), zašto je OK od nje poslušati naređenje? Ukoliko je u pitanju Vaša majka, onda se setimo i onih (njenih) reči: ‚‚(Samo) mama ti želi najbolje‚‚.

Zašto je problem da kažemo NE i postavimo granice?

Ukoliko imate ovakav problem sa nekim (ili sa više njih), čak i pre traženja psihoterapijske pomoći možete za početak da pomognete sami sebi tako što ćete krenuti od verovanja sebi samima, dakle poći od sebe i onoga što volimo, ne volimo, ko smo mi, šta želimo...

Evo jedne zanimljive tehnike koju bih podelila sa Vama (iz knjige ‚‚Granice - gde se ti završavaš, a ja počinjem‚‚ od Ketrin En)

1. Na sredini sobe u kojoj imate puno prostora, postavite kanap na pod tako da formira krug. Stanite u centar kruga. Zamislite da ono što nije unutar tog kruga - ne čini Vas.
Ono što je u okviru kruga ste Vi.

2. Razmislite o tome šta ispunjava Vaš krug. Do čega Vam je stalo? U šta verujete? Šta mrzite? Šta volite? Ko ste Vi? Šta Vam je privlačno? Šta Vas odbija? Šta cenite? O čemu razmišljate? Kakvi ste zapravo?

3. Milion stvari Vas čini različitim od drugih. Što više znate o tim stvarima to je čvršći pojam o sebi.

Opcija A: Zapišite odgovore na ova pitanja.
Opcija B: Razgovarajte o ovim pitanjima i odgovorima sa prijateljem od poverenja.

Ukoliko imate poteškoća sa postavljanjem granica drugima i verovanjem sebi, otvorena sam za Vaša pitanja i ostalo u inboks stranice ‚‚Čaj sa Gocom‚‚.

Možete podeliti svoja iskustva u komentarima ili privatno u inboksu stranice (gde se čuva Vaša privatnost u skladu sa mojom strukom), ohrabrujem Vas da pričamo o ovome jer je izuzetno važno.

Tekst: Gordana Belocić - psihoterapijska savetnica
Photo by Ranurte on Unsplash